Вијести

Инжењери креатори будућности

Детаљи: Датум креирања: понедељак, 16 јануар 2023 22:24

Крајем прошле (2022) године Удружење инжењера електротехнике Републике Српске (Удружење) организовало је тросатни панел "Улога и позиција инжењера у друштву". Расправа је одржана на Електротехничком факултету поводом обиљежавања 60 година студија електротехнике у Бањалуци. Прича је бањалучка, због поменутог повода, али може да буде и сарајевска, мостарска или било ког другог града у Босни и Херцеговини у коме се изучава електротехника у ширем смислу.

Неколико панелиста је подсјетило на развојни пут електротехнике од половине прошлог вијека до данас, истичући на првом мјесту примјер фабрике "Руди Чајавец", који је до почетка деведесетих година запошљавао преко 10.000 радника. На врхунцу свог развоја намјенска индустрија "Чајавеца", са више од 500 инжењера, превасходно електротехнике, учествовала је у развоју око 75 одсто електронских компонената и система кориштених у тадашњој ЈНА. То је представљало највећи извозни потенцијал СФРЈ, која је у том периоду извозила око пет милијарди америчких долара. "Чајавец" је посједовао савремене технологије, као што су хибридна микроелектроника и технологија прецизног лива, јединствене у југоисточној Европи. У то вријеме био је међу водећим свјетским произвођачима професионалне електронике. Неизмјерну подршку имао је баш у Електротехничком факултету у Бањалуци, попут "Енергоинвеста", који се ослањао на Електротехнички факултет у Сарајеву.

За Бањалуку се говорило да је град електронике и лијепих дјевојака. Са становишта аутора ових редова дјевојке су данас још љепше. Питање је шта је остало од електронике. Захваљујући баш инжењерској бази "Чајавеца", Ремонтног завода "Космос" и "Телекома" са краја прошлог вијека и континуалном образовању младих инжењера савременим програмима Електротехничког факултета, није ни електроника изгубљена. Осим богате традиције, кључну развојну улогу ових простора имаће (већ имају) одговарајући факултети који образују кадрове за потребе индустрије информационо-комуникационих технологија.

На високотехнолошком сектору, у којем се знање најбрже развија, али и најбрже застаријева, почива снага економија и развијених и земаља у развоју. Срећом, на овим просторима све је више компанија овог сектора које су се саме избориле на међународном тржишту, без икакве подршке власти било ког нивоа. И било би их двоструко више да имамо потребан број инжењера. Сви факултети у оба босанскохерцеговачка ентитета који образују кадрове за потребе информационих технологија (ИТ) не могу ни близу да задовоље потребе тржишта.

Посљедњих десетак година на ИТ тржишту БиХ највећа потражња је за софтверским инжењерима. С краја прошле године, у једној од босанскохерцеговачких база ИТ послова налази се око 600 отворених позиција, од чега се скоро 500 односи на развој софтвера. Ово свакако није једина база, нити су ово све тренутно отворене позиције у босанскохерцеговачкој софтверској индустрији. Ако се узме у обзир да на Електротехничком факултету у Бањалуци годишње дипломира мање од 60 инжењера (слично је и са осталим сродним босанскохерцеговачким факултетима), при чему нису сви софтверски инжењери, јасно је да сви сродни факултети у БиХ не могу ни близу да задовоље потребе садашње софтверске индустрије.

У посљедње вријеме, међутим, расте потреба и за инжењерима других профила, као што су мрежни инжењери, систем инжењери, инжењери који раде у области роботике, електроенергетике и електронике. Појављују се и компаније које су спремне да отварају своја развојна представништва на овим просторима. Сви траже најмање пет инжењера за почетак, а њих нема. Већ се указују потребе за стручњацима у областима вјештачке интелигенције, машинског учења, ИоТ-а (интернет ствари), сигурности информационих система и другима.

У наредном периоду очекују нас нови, много комплекснији изазови као посљедица наступајуће револуције у биоинформационим технологијама. Ова технолошка револуција без сумње ће ставити човјечанство пред најтежа искушења. Израелски писац Јувал Ноа Харари у својој књизи "21 лекција за 21. вијек" каже: "Технолошка револуција могла би ускоро да истисне милијарде људских бића с тржишта рада и да створи огромну нову бескорисну масу, што ће изазвати друштвене и политичке немире с којима ниједна постојећа идеологија неће знати како да се носи." Харари даље истиче: "Ако либерализам, национализам, ислам или нека нова вјера хоће да обликује свијет 2050. године, мораће не само да разумије вјештачку интелигенцију, алгоритме Велике датотеке и биоинжењеринг, него и да их утка у један нови смислен наратив." Независно од тога у којој мјери су Хараријева предвиђања реална, неспорно је да нас је технолошки развој већ довео до тога да живимо са стварима које су скоро до јуче биле у домену научне фантастике. Технологије напредују брже него што смо у стању да их разумијемо, директно утичући на нашу егзистенцију више него било која идеологија. Инжењери ће нам, новим технологијама, креирати будућност.

Питали смо декана Електротехничког факултета у Бањалуци проф. др Зорана Ђурића може ли Факултет у образовању да прати овако брзе технолошке промјене. По њему, Факултет се до сада добро носио са технолошким изазовима. Чињеница је да на Факултету не постоје сви потребни профили, али "студенти у току свог школовања добијају базична знања потребна за оспособљавање у различитим областима". Другим ријечима, студенти се уче како да брзо науче оно што им доносе нове технологије. Да су то добро научили говори и чињеница да наши инжењери веома успјешно раде на изазовним и веома комплексним пројектима свјетски познатих компанија у различитим индустријама.

Већ сада су два кључна проблема босанскохерцеговачке ИТ индустрије: недостатак кадрова одговарајућих профила и ограничене могућности факултета да их адекватно и у довољном броју образују. Први проблем створио је овај други. Да би одговорили потребама индустрије, факултети би требало да уписују већи број студената, формирају нове студијске програме, нове смјерове или групе курсева у оквиру постојећих студијских програма. Све то изискује повећање броја наставника и сарадника на факултетима. А њих нема, боље рећи све их је мање. Разлог је једноставан: што је већа потражња за инжењерима, компаније нуде веће плате, које су већ сада и двоструко веће од плата редовних професора универзитета. То јесте добро за инжењере у индустрији, али је дестимулативно за научноистраживачки подмладак, који је база универзитетског кадра. Млади асистенти напуштају факултете и за знатно веће плате одлазе у индустрију. Проблем је веома комплексан и универзитети га сами не могу ријешити. Он је специфичан за земље попут БиХ, које недовољно улажу у научноистраживачке пројекте који би могли да привуку младе истраживаче на универзитете.

На потезу су прије свега доносиоци стратешких одлука - владе надлежне за високо образовање, технолошки развој и индустрију. Када бих био на њиховом мјесту, наложио бих деканима одговарајућих факултета да већ у сљедећу школску годину, у односу на текућу, упишу двоструко више бруцоша на ИТ студијске програме и питао их шта им је потребно за то. Доносиоцима одлука нуди се изванредна шанса брзог технолошког развоја, отварање нових компанија, останак младих људи на овим просторима и повратак оних који су их напустили. Реалне претпоставке за то су: технолошка револуција глобалних размјера, потреба високообразованих кадрова за њену примјену и имамо паметну и талентовану омладину способну да усвоји нове технолошке изазове. Потребно је само да им омогућимо да се адекватно образују. Приватне ИТ компаније спремне су да помогну. Оне то већ раде. ИТ сектор је развојна шанса Бањалуке, Републике Српске и БиХ. Ако је искористимо, Бањалука ће поново да буде град електронике и лијепих дјевојака.

Извор: Независне новине

Одржан округли сто поводом 60 година ЕТФ-а

Детаљи: Датум креирања: четвртак, 24 новембар 2022 01:11

Поводом обиљежавања 60 година постојања Електротехничког факултета, као најстаријег факултета Универзитета у Бањој Луци, Удружење инжењера електротехнике Републике Српске организовало је округли сто „Улога и позиција инжењера у друштву“.

Овај догађај је поред представника Електротехничког факултета окупио и представнике угледних компанија како из ранијег тако и садашњег времена.
Учесници скупа су имали прилику да изнесу искуства из периода оснивања Електротехничког факултета, развоја електронске индустрије у периоду Чајавеца, Космоса и Телекома, као и период развоја нових техологија и дигитализације доласком компанија као што су: Lanacо, RT-RK и HTEC.

На крају сусрета Милан Гвоздерац, предсједник Удружења инжењера електротехнике, истакао је да Удружење има за циљ свог дјеловања додатно образовање и обуку инжењера електротехнике, подизање угледа и препознатљивости електро-инжењерских професија, те развој науке, знања и привреде Републике Српске у цјелини.
Потом се захвалио свим учесницима и гостима на учешћу, као и спонзорима: "Ресторан Ланако", "Винарија Јунгић" и "КСЕТ" који су помогли у реализацији овог догађаја.

Округли сто поводом 60 година Електротехничког факултета

Детаљи: Датум креирања: понедељак, 14 новембар 2022 15:57

Удружењe инжењера електротехнике Републике Српске организује округли сто поводом 60 година Електротехничког факултета у Бањој Луци, дана 22.11.2022. (уторак) с почетком у 12.00 часова у просторијама Електротехничког факултета.

Тема округлог стола је „Улога и позиција инжењера у друштву“. Расправу ће отворити предсједник Удружења Милан Гвоздерац, дипл. инж. ел., модератор ће бити Бранко Докић, професор емеритус, панелисти су: мр Драган Праштало, дипл. инж. ел. Драго Тешић, др Жељко Јунгић, дипл. инж. ел. Бошко Милић, дипл. инж. ел. Бојан Шукало, дипл. инж. ел. Живан Ђурачковић, мр Винко Богдан и проф. др Зоран Ђурић.

Предвиђено је да панел траје око два сата, од 12.00 до 14.00 часова, док је вријеме планирано за излагање панелиста од 10 до 15 мин. По завршетку излагања свих панелиста, планирана је панел расправа. На крају, око 14.30 часова, ће бити организовано дружење уз коктел.

Освојен највиши врх Прења - Зелена глава

Детаљи: Датум креирања: петак, 16 септембар 2022 00:25

Удружење инжењера електротехнике Републике Српске је у периоду од 09. до 11. септембра 2022. године организовало пету по реду планинарску акцију за чланове и пријатеље удружења. Овог пута освојен је највиши врх планине Прењ, Зелена глава (2103 мнв).

Прењ је по многима најатрактивнија и најљепша, али и најсуровија планина у Босни и Херцеговини. Протеже се на око 600 km2 у централном диjелу Динарског планинског вијенца, Југо-западно од Сарајева, а између градова Коњица и Мостара. Окружују га језера (природна и вјештачка) Борачко, Јабланичко, Грабовичко, Салаковац, као и ријеке Неретва, Љута, Неретвица, Бијела и Дрежанка. Одликују је живописни кречњачки врхови и изузетни видиковци. Прењ је планина изузетне природне љепоте, која има укупно 11 врхова изнад 2000 мнв. Због своје величине и окружења добила је синоним босански Хималаји.

У једнодневној планинарској акцији деветочлана екипа се попела на Зелену галву (2103 мнв) која је највиши врх Прења. Кренули смо комбијем од Борачког језера (420 мнв), гдје смо били смјештени у кампу Борашница, до Црног поља одакле води добро обиљежена планинарска стаза пут планинске кућице Језерце. Први дио пута иде кроз шуму. Удаљено око сат времена ходања од полазне тачке налази се извор сакривен у стијени са лијеве стране, Пицино врело. Да би дохватили воду из њега, морате се попети неколико метара уз стијену, и онда завући у пукотину из које можете заграбити воду. Недуго затим излази се из шуме и остатак пута до Језерца води пољем.

На Језерцу код истоимене планинске куће (1650 мнв) је идеално мјесто за одмор. Снагу смо вратили окријепивши се сушеним воћем и хладном водом са оближњег планинског врела.

Од Језерца смо кренули ка седлу и самом врху, где нам је требало још око два сата. Успон је дјелимично осигуран сајлама, које служе да сигурније прођемо кроз усјеке. Укупно смо препјешачили око 21km и негдје близу 1700m успона.

На самом врху, као награда за уложени напор, пружа се величанствен поглед на остале врхове овог планинског масива: Лупоглав, Отиш, Херач, Велика Капа и др. као и оближње планине Височица, Бјелашница, Битовња, Чврсница, Вележ и Црвањ. Након фотографисања и кратког предаха, екипа се опростила од највишег врха и запутила назад истим путем.

Лијепо вријеме нам је омогућило да ову планину видимо и доживимо у пуном сјају.

У наставку слиједе најзанимљивије фотографије:

Планинарски поход на Прењ

Детаљи: Датум креирања: четвртак, 21 јул 2022 13:22

Удружење инжењера електротехнике Републике Српске у оквиру планираних активности за текућу годину организује, пети по реду, планинарски поход на планину Прењ у периоду од 9.-11. септембра 2022. године.

Више детаља о самом походу (смјештај, превоз, котизација и сл.) ћемо имати након обављених пријава 19.08.2022. (петак).

Број мјеста је ограничен на 25, а предност имају чланови Удружења.

Овом приликом позивамо све заинтересоване чланове и пријатеље Удружења да нам се придруже.

За све додатне информације и пријаве контактирајте:
065 513 629 - Милан,
065 522 005 - Злаја,
065 414 510 - Данијел.

Одржан пети тениски турнир дублова УИЕРС-а

Детаљи: Датум креирања: понедељак, 16 мај 2022 13:26

Удружењe инжењера електротехнике Републике Српске је у понедјељак, 09.05.2022. године успјешно организовало пети тениски турнир дублова на теренима ТК Бања Лука.

Учешће на турниру је узело укупно 36 такмичара, односно 18 парова. За прво мјесто снаге су одмјерили парови Бабић-Савановић и Васиљевић-Нинковић. Меч за прво мјесто, пун узбуђења и неизвјесности, завршен je у корист тениског пара Бабић-Савановић резултатом 9:7.

Добре ствари из претходних година се нису мијењале, поред одличног тениса учесници су имали прилику да се друже и уживају уз добро познати котлић, роштиљ и коју чашицу.

Захваљујемо се свим учесницима, као и спонзорима без којих не би било могуће реализовати овај спортски догађај.

У наставку слиједе најзанимљивије фотографије:

Пети тениски турнир у паровима

Детаљи: Датум креирања: уторак, 12 април 2022 13:20

У организацији Удружења инжењера електротехнике Републике Српске и њихових пријатеља и ове године, по пети пут, се организује тениски турнир дублова.
Одржавање турнира је планирано за понедјељак 9.5.2022. године на теренима ТK Бања Лука – Ребровац.

Овом приликом позивамо све заинтересоване чланове и пријатеље Удружења да нам се придруже.

Поред такмичарског дијела, планирано је дружење уз котлић и роштиљ, добру музику и чашицу разговора.

Обзиром да се манифестација финансира личним учешћем и средствима донатора, износ учешћа је:
• 30,00 КМ (за чланове који су регулисали чланарину за 2022.г)
• 55,00 КМ (за чланове који нису регулисали чланарину, иста је укалкулисана)

Ваше пријаве можете обавити најкасније до понедјељка, 2.5.2022. године, на сљедеће контакте:
065 513 629 - Милан,
065 522 005 - Злаја и
065 414 510 - Данијел.

Одржан Стручни панел Удружења инжењера електротехнике Републике Српске

Детаљи: Датум креирања: понедељак, 13 децембар 2021 00:36

Стручни панел из области дигиталне трансформације у организацији Удружења инжењера електротехнике Републике Српске одржан је крајем протекле седмице на Електротехничком факултету Универзитета у Бањој Луци.

Стручни панел је окупио представнике Електротехничког факултета, ICT фирме које су презентовале напредна дигитална рјешења, као и компаније и институције које су заинтересоване за дигитализацију и оптимизацију својих пословних процеса и рада.

Панел је отворио почасни предсједник Удружења инжењера електротехнике Републике Српске проф. др Бранко Докић који је нагласио важност постојања овог удружења и најавио нове активности у наредном периоду.

Зоран Ђурић, декан Електротехничког факултета у Бањалуци, истакао је њихову важну улогу у образовању и формирању кадрова за ИТ тржиште Републике Српске.

Своје теме и рјешења представиле су компаније РТ-РК, Гео ИНОВА, Блицнет, Асеко, Ланако, Б2 Линк и Микроелектроника.

На крају сусрета Милан Гвоздерац, предсједник Удружења инжењера електротехнике Републике Српске, захвалио је бањалучком ЕТФ-у на подршци у организацији овог важног панела, као и ICT компанијама на презентацији напредних техничких рјешења.

Више информација везано за овај догађај можете погледати у сљедћем видеу.