Вијести

CIO LEADERSHIP FORUM

 

Скупу ће присуствовати око 200 лидера из области ИКТа из Србије, Македоније и региона.

На скупу ће бити речи о:

  • дигиталном вођству на крају друге декаде 21 века
  • најновијим технологијама које користе водеће компаније у региону како би оствариле примат
  • "Разарајућих 12 технологија" и како их користе наше компаније и испоручиоци технологија
  • Како је високо школство спремно за најновије информционо-комуникационе технологије
  • Како да иновативност и продуктивност одведу вашу компанију у врх догађања
  • Како да трансформишете вашу организацију у агилне тимове
  • Како да користите најновије технологије и вештачку интелигенцију
  • Стању у ИКТ сектору у Србији


Регистрација на:

 

http://digital-dreams.biz/events/cio-leadership-forum.html

 

Искористите могућност попуста на ране пријаве, на сајту у одељку REGISTER, до 15.07.2018. године.

 

Тениски турнир - резултати

 

У добром расположењу, уз много забаве и лијепог дружења одржан је 09.05. тениски турнир дублова у организацији УИЕРС.

Побједнички пар су Велибор Шкобић и Вања Кубат који су, у напетом и драматичном финалу, резултатом 7:6 савладали Златка Бабића и Милана Гвоздерца.

 

Остале резултате можете погледати у приложеном документу.

 

Тениски турнир - рок за пријаву

 Подсјећамо да је 04.05.2018. године рок за пријаву заинтересованих за тениски турнир парова који ће се одржати 09.05.2018. године на теренима ТК Борац у Бања Луци.

Извлачење парова ће се обавити 08.05.2018. године у 18 часова у ТК Борац, а такмичење ће почети 09.05.2018. у 10 часова.

 

За пријаве и информације можете да се обратите путем телефона или маила:

 

Милан Гвоздерац, (065) 513-629, Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.;
Александар Гитарић, (065) 903-333,  Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.;
Златко Бабић, (065) 522-005, Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Програм активности за 09.05.2018. године - тениски турнир

 

У склопу планираних активности УИЕРС, дана 09.05.2018. године одржаће се тениски турнир парова на теренима ТК Борац у Бања Луци.

Поред такмичарског дијела, планирано је да сви чланови Удружења могу учествовати у дружењу, игрању стоног тениса, као и да навијају за своје фаворите.

Уз добар роштиљ, јагњетину и прасетину, те ракију, вино, пиво и сокове, биће организоване "караоке" и музика уживо.

Надамо се да ће сви учесници наћи нешто за себе. На овај начин показаћемо да знамо сем добро да радимо и добро да се забављамо и дружимо.

Извлачење парова ће се обавити 08.05.2018. године у 18 часова у ТК Борац, а такмичење ће почети 09.05.2018. у 10 часова.

Ручак је планиран за 16 часова, као и проглашење побједника.

Ова манифестација се финансира личним учешћем у износу 25 КМ и средствима донатора.

Како би могли све квалитетно и на вријеме да планирамо потребно је да се пријавите и потврдите свој долазак најкасније до 01.05.2018. године.

За све остале информације можете да се обратите путем телефона или маила:

 

 

Милан Гвоздерац, (065) 513-629, Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.;
Александар Гитарић, (065) 903-333,  Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.;
Златко Бабић, (065) 522-005, Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Тениски турнир

Удружење инжењера електротехнике Републике Српске 09.05.2018. у Тениском клубу Борац организује цјелодневно дружење и тениски турнир парова.

Ускоро више информација о садржају дружења и начину пријављивања за турнир.

 

Развојна шанса Српске

Потреба за информатичким услугама и стручњацима из области информационих технологија у цијелом свијету, па и у Републици Српској, из године у годину се повећава.

Европској унији је до 2020. године потребно више од 2.000.000 нових информатичара. Више од 70 одсто тих потреба односи се на пет највећих и најутицајнијих држава ЕУ: Њемачку, Француску, Велику Британију, Италију и Шпанију. Србији тренутно недостаје преко 20.000 програмера.

Стручњаци сматрају да је тај недостатак много већи и да ће у наредних неколико година Србији бити потребно преко 30.000 радника свих профила информационо-комуникационих технологија. Слична је ситуација и у Републици Српској, наравно сразмјерно њеном броју становника.

Сектор информационих технологија (ИТ) чини више од пет одсто европске економије и директно утиче на развој свих дисциплина, како у јавном, тако и у привредном сектору.

У Европи се, у наредних неколико година, очекује пораст запослености у ИТ области за преко 6.000.000 послова. Извоз рачунарских и информатичких услуга из Србије је већи од 250.000.000 евра. Највећи дио тога односи се на извоз софтвера, који се углавном развија за западна тежишта.

Најпознатији српски извозни софтверски производи су програми за: даљинско очитавање бројила, потрошњу електричне енергије и воде, клађење и игре на срећу, мрежу и мрежну опрему, комуникације те напредно веб-програмирање. У посљедњих десетак година стопа раста запошљавања програмера у Србији износи око 1.000 радних мјеста годишње. Потребе тржишта су много веће, али не постоји потребан број стручњака у области пројектовања и развоја софтвера.

Слична је ситуација и у Републици Српској. Могло би се чак рећи да је недостатак квалификованих програмера у Српској израженији него у Србији. Не желећи у овом тренутку да апострофирам било кога, многе су компаније у Републици Српској, веће или мање, јавности познате или непознате, које се веома успјешно баве производњом софтвера.

Као у Србији, већина ради за западна тежишта. Изражен је интерес страних компанија, превасходно из Њемачке и Аустрије, да отворе своје центре у Републици Српској за развој софтвера, под условом да задовољимо минималне потребе за стручним кадром.

У периоду од 2013. до 2017. године, у функцији декана Електротехничког факултета у Бањалуци, имао сам најмање пет-шест разговора са представницима компанија из ЕУ са понудом да пренесу дио својих програма у Бањалуку. Сваки пут је био услов да за почетак обезбиједимо најмање пет инжењера из области програмирања хардвера.

Нажалост, нисмо их имали. Једноставно, већ на завршним годинама одговарајућих студија, домаће или стране компаније, кроз стипендије или плаћену студентску праксу, вежу за себе будуће стручњаке који знају да користе савремене софтверске алате.

Не треба пуно ни мудрости ни знања па констатовати да је развојна шанса Републике Српске управо у информационо-комуникационим технологијама. Прво, због тога што се тржиште ИТ производа из године у годину рапидно повећава.

Друго, имамо способну омладину која у овој области може да оствари врхунске резултате. Наравно, ту омладину треба адекватно образовати.

Треће, савремене кључне области ИТ индустрије не захтијевају велика инфраструктурна улагања, већ само улагања у образовање. То се прије свега односи на области као што су: рачунарство у облаку, интернет интелигентних уређаја, друштвени медији, е-образовање, мобилно рачунарство, виртуелна реалност, велике количине података и слично.

Неупућеном читаоцу могло би да буде корисно кратко објашњење ових области. Рачунарство у облаку можемо схватити као рачунарску парадигму у којој ће границе рачунарства да буду одређене економским разлозима, а не техничким ограничењима. У односу на тип сервиса развијају се и три модела: софтвер као сервис, платформа као сервис и инфраструктура као сервис. Постоје четири развоја модела у односу на типове и власништво инфраструктуре.

То су: приватни, заједнички, јавни и хибридни облак. Инфраструктура приватног облака је у власништву једне организације и она њом управља, док је управљање инфраструктуром заједничког облака подијељено између више организација сличних интереса. С друге стране, услуге јавног облака су доступне свим физичким и јавним субјектима, док је хибридни облак комбинација било која претходна три.

Интернет интелигентних уређаја, или интернет ствари, интернетом повезује физичке објекте и интегрише их у информациону мрежу. Број уређаја, повезаних на интернет мрежу, из године у годину рапидно се повећава.

Тај број је, током 2008. године, премашио број људи на Земљи, да би данас био три пута бројнији од свјетске популације. Предвиђа се да ће у наредних неколико година број уређаја повезаних интернетом да буде већи од 50 милијарди.

Паметна окружења, као што су паметне куће, паметне учионице, паметни градови, итд, базирана су на интернету интелигентних уређаја. У суштини, паметна окружења су мреже већег броја уређаја као што су: паметни телефони, паметне картице, сензорске мреже и сл. Њихова функција потпуно је прилагођена потребама крајњег корисника.

Друштвени медији су врста веб-сајтова који повезују крајњег корисника у канал савремене интернет комуникације. Најчешће коришћен алат друштвених медија су друштвене мреже које се успјешно примјењују и у пословању и у учењу.

Е-образовање нуди различите отворене и бесплатне курсеве свим заинтересованим корисницима. На овај начин се реализује неколико кључних свјетских циљева образовања као што су: цјеложивотно образовање, побољшање квалитета и ефикасности образовања, промовисање правичности и побољшање креативности, иновација и предузетништва.

Мобилно рачунарство подразумијева интеракцију човјека и рачунара, или комуникацију машина са машином. Данас је доминантна употреба паметних мобилних уређаја са могућношћу ажурирања оперативног система, програма и приступ интернету. Андроид је најраспрострањенији мобилни оперативни систем.

Све наведено може да нам буде доступно, за шта нам нису потребна велика финансијска улагања. Потребан нам је знатно већи број информатичких стручњака који ће да буду у стању да примијене те технологије.

Онај ко буде способан да брзо развија нове садржаје и апликације биће у могућности да остварује профит. Сада долазимо до суштинског питања - јесмо ли за то спремни. Одговор је једноставан - нисмо, или нисмо у довољној мјери јер немамо довољно ИТ образованих људи да преузмемо изазове који су пред нама.

Нити имамо довољно стручњака за развој и директну примјену у области ИТ сектора нити имамо довољан број наставника и професора за њихову обуку. Да бисмо превазишли такво стање неопходно је хитно прилагодити образовни систем потребама ИТ тржишта.

Приступ истакнутом проблему требало би да подразумијева двије стратегије: краткорочну и дугорочну. Краткорочна стратегија треба да буде заснована на тренутним потребама. Неће бити тешко препознати да се издвајају два приоритета: школовање ИТ стручњака, превасходно инжењера, способних да развију и примјењују ИТ и образовање кадрова способних за спровођење савремених наставних планова и програма на свим нивоима од основне школе до универзитета. Србија, у оквиру програма дигитализације, већ је у фази реализације овог приоритета. Повећан је број бруцоша на информатичким студијским програмима. Влада је издвојила преко 60 милиона евра само за просторну инфраструктуру три електротехничка факултета: Београд, Нови Сад и Ниш. Повећали су улагања у научноистраживачки рад у области ИТ, кроз који се стимулише школовање универзитетских професора. Овим путем би требало да крене и Влада Републике Српске.

Требало би да је Електротехнички факултет најкомпетентнији, али не и једини, у најширем смислу ИТ потреба. Да би и прихватио ту одговорност неопходни су му у што скорије вријеме амфитеатар и још већи број професора и сарадника из области ИТ. Нелогично је да најстарија чланица Бањалучког универзитета нема амфитеатар. Наставни процес, поготово на првој и донекле на другој години студија, веома је отежан и с овим бројем студената. Повећање тог броја у садашњим условима скоро да није могуће.

Већи број студената подразумијева и већи број наставника, до чега се може доћи искључиво школовањем на докторским студијама и стимулативних мјерама да доктори наука остају на факултету, а не да одлазе у стране фирме и универзитете. Уз подршку Владе, града и Универзитета, Електротехнички факултет може да преузме одговорност образовања ИТ стручњака потребних не само Бањалуци, већ и цијелој Републици Српској. Није претјерано ако се каже да ће та улагања да буду улагања у будућност не само Бањалуке, већ цијеле Републике Српске.

Краткорочна стратегија требало би да обухвати и неформално образовање, као прелазно рјешење. Данас у Европској унији око 40 одсто послова раде програмери без факултета. Велики број младих људи са завршеним факултетима годинама су на бироу за запошљавање. Умјесто што их усмјеравамо на више циклусе матичног студија било би корисније да им држава обезбиједи преквалификацију и да их обучи за одговарајући посао из ИТ сектора. Универзитет и Влада би могли направити одговарајуће програме преквалификација који би били прилагођени већ стеченим знањима на појединим факултетима.

Дугорочне мјере могле би да обухвате реформе образовања из области информационих технологија на свим нивоима школовања. То, осим савремених наставних планова и програма, подразумијева квалитетније уџбенике прилагођене актуелним технологијама и знатно већи број квалитетних наставника. Данас у Републици Српској постоје огромне празнине ИТ образовања у средњим школама.

Прво, веома је мали број одјељења информатичара-програмера у гимназијама и у техничким школама. Број матураната ових смјерова није довољан ни да попуни упражњена мјеста на првим годинама факултета с информатичким студијским програмима. Посебно је питање колико су информатички техничари оспособљени да раде програмерске послове.

Зашто је мали број програмерских одјељења у средњим школама и какви су програми постојећих питања су на која друштво мора што прије наћи одговор.

Сасвим је сигурно да све полази од недовољног броја компетентних наставника, а поготово у мањим градовима. То питање се може ријешити реформисаним системом школовања наставника информатичара. Тај систем морао би да подразумијева и обуке по завршеном факултету. Информатичке технологије се тако брзо мијењају да једна технолошка генерација траје свега неколико година. Стога би сваки средњошколски наставник информатичар морао да сваких, на примјер, пет година похађа нове семинаре, стекне и верификује знања из најновијих технологија.

Паралелно са реформисаним образовањем наставника информатичара друштво ће морати изнаћи стимулативне мјере да они остану у школама. Гладно ИТ тржиште им сада нуди много боље услове, тако да у школама остају само ентузијасти заљубљени у рад с омладином.

Није било могуће овим чланком обухватити све што је потребно да би Република Српска информационе технологије искористила као своју развојну шансу. То је, међутим, могуће само једним свеобухватним документом под називом "Стратегија дигитализације Републике Српске".

Тим документом треба да буде трасиран пут Српске у ред развијених информатичких друштава што доноси: отварање низа нових послова, повећану запосленост, повећан девизни извоз, задржавање младих да живе и раде у својој отаџбини и убрза развој привреде и друштва у цјелини. Још једном треба подвући да информационе технологије не траже значајна инфраструктурна улагања, већ само улагања у образовање кроз савремене наставне планове и програме прилагођене ИТ тржишту, повећањем информатичких одјељења у средњим школама широм Српске, развојем нових студијских програма на факултетима, повећањем броја студената који студирају ИТ и јачањем везе образовања, науке и привреде. Зато нам је потребан много већи број школованих стручних наставника којих сада немамо. Стога је у фокусу овог чланка компетентни наставник као субјекат дигиталног друштва.


(Аутор је амбасадор БиХ у Атини, бивши професор и декан Електротехничког факултета Универзитета Бањалука)

Извор: Независне новине

Kонференцијa: Дигитална трансформација у финансијским институцијама

  • 000
  • 001
  • 002
  • 003
  • 004
  • 005
  • 006
  • 007
  • 008
  • 009

Организатор:  Удружење инжењера електротехнике Републике Српске

Kонференцијa Дигитална трансформација у финансијским институцијама одржана је 29.11.2016. године на Електротехничком факултету Универзитета у Бања Луци.

Опширније...

banner cyr

Чланарина

Сазнајте који су услови учлањења за физичка и правна лица

Иди на страницу

Повежите се

 All demo content is for sample purposes only, intended to a live site. Any content images are the copyright of RocketTheme, or their respective rights holders, and cannot be used without prior permission. A RocketLauncher is available, which allows you to mimic this demo.

 

Удружење

УДРУЖЕЊЕ ИНЖЕЊЕРА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Бања Лука, Патре 5
(Електротехнички факултет Универзитета у Бањој Луци)
Тел. 051 221 824; Факс. 051 211 408, е-адреса: kontakt@uiers.org
www.uiers.org

 

Гдје се налазимо